Zdravlje iz prirode od rotkve i njenu lekovitost kao hrana.

Zdravlje iz prirode,tu spada i rotkva,koja je veoma zdrava kao hrana i kao salata.A posebno je dobra kao cistac organizna.A takodje i kod zapaljenskih reumatskih tegoba,deluje povoljno.

Rotkva (Raphanus sativus) na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena, a posebno je bitna u zimskom periodu, kada je organizmu potrebna jaka odbrana od virusa i infekcija. Bilo da je crna ili bela, obiluje korisnim sastojcima, koji je čine izuzetno lekovitom. Obe vrste imaju okrugao i vretenast koren, karakteristično oštrog mirisa i reskog ukusa.

Potiče iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom i lekovitom. U svetu je veoma rasprostranjena, koristi se kao salata, začin ili lek. Stari narodi su cenili njena svojstva, efikasna je kod problema gornjih disajnih organa, bronhitisa, kašlja i tuberkuloze, a preporučuje se i protiv opstipacije.

Crna rotkva je karakteristična za naše podneblje. Zbog mirisa i ukusa podstiče apetit, najčešće se od nje pravi salata, meša se sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, začinjava maslinovim uljem i kiselim mlekom ili pavlakom. Budući da je teška za varenje, trebalo bi je sasvim usitniti, najbolje u mikseru. Veoma je važno da se priprema neposredno pre jela, jer stajanjem gubi specifičan miris i ukus, ali i lekovite sastojke. Ima malu energetsku vrednost, sadrži proteine, ugljene hidrate, masti i celulozu. Od minerala obiluje kalijumom, kalcijumom, fosforom, natrijumom i gvožđem, a u manjim količinama ima i magnezijum, sumpor, bakar, kobalt, cink i fluor, sumporno ulje rafanol i druge korisne sastojke.

Bela rotkva je tipična za istočnjačku kuhinju, posebno kinesku i japansku. Japanci je nazivaju „čistačem tela“, jer snižava holesterol i trigliceride, kao jak diuretik topi pesak i kamen u bubregu, pomaže da se lakše svari masna hrana, smiruje bronhitis, ublažava kašalj i stimuliše rad žuči. Uz pomoć sastojka rafanola, eteričnog sumpornog ulja, pospešuje izlučivanje sluzi iz disajnih organa, zbog čega se sok ili sirup preporučuju kod bronhitisa, prehlade i kašlja. Sastojak lizocin deluje antibakterijski.

Povoljan odnos minerala, a posebno kalijuma i natrijuma, ima diuretičko svojstvo i izbacuje suvišnu vodu i holesterol iz organizma, tako da edemi na nogama nestaju. Odnos kalcijuma i fosfora omogućava da se kalcijum potpuno iskoristi. Od vitamina najviše ima C, a zatim karoten (provitamin A), kao i vitamine B grupe. Ova vrsta rotkve razgrađuje tvrde masne naslage duboko u telu i toksine. Za žene je rotkva posebno važna, jer zahvaljujući mineralima i enzimima utiče i na podmlađivanje. Osim toga, stimuliše i reguliše menstruaciju, povećava mlečnost kod dojilja. Koktel sokova od rotkve, šargarepe i cvekle popravlja krvnu sliku i pročišćava telo.

_____________________________________________

BEZ SOLI!

Rotkvu nipošto ne bi trebalo soliti, jer postaje štetna. Osobe sa upalom želuca, čirom na dvanaestopalačnom crevu i obolelim bubrezima na ovu namirnicu bolje da zaborave, jer za njih može da bude kontraindikovana. Takođe, kada duže stoji, ne samo da gubi miris, ukus i lekovita svojstva, već i oslobađa toksične sastojke koji mogu da naškode zdravlju.

_________________________________________________

SOK ZA ŽUČNU KESU

Sveže isceđen sok se preporučuje kod problema sa žuči i kod disfunkcije jetre. Priprema se tako što se rotkva dobro opere, oljušti, izrenda, a zatim iscedi u sokovniku. Sok se pije četiri do pet dana, nekoliko puta dnevno uzima se kašičica do dve, a ukupno 1 do 1,5 dl. Nakon toga pravi se pauza 2,3 dana, pa se postupak ponavlja da bi se lekovito dejstvo ispoljilo u punoj meri. U narodnoj medicini sveže isceđeni sok preporučuje se i kod neuralgija i išijalgija. Sok se utrljava u kožu duž nerva, pri čemu se na terapijski efekat ne čeka dugo.

izvor:http://www.novosti.rs

foto-arhiva.